Deda Stevina škola života: Parada (Kako sam glumio Putina na Ceci)

        deda-steva    – Ne pomeraj se Stevane, bog te ubio, me mogu da ufatim zlatan presek.

            To je Pirika odlučila da me uslika ko Putina, golog do pojasa, kako jašem štogod moćno. Oće da uveliča sliku pa da je natakne na štaflu i nosi na vojnu paradu u Beograd, da vidi svet kako čestiti paori štuju ruskog precednika. E sad, mi konja više nemamo, pa je tela da me posadi na kakvu mečku. Išla je i do Grge Cigana da pita di mu je onaj žvalavi medved što poskakiva na daire i loče pivo izflaše ko Velja Ilić. Vratila se uplakana. Kaže, uterali materi i država i društvo za zaštitu životinja, oteli Grgi onako lepog medu, ostala mu samo brnjica i štap za vaspitavanje.

            – Nema druge Stevane, moraćeš da zajašeš Cecu!

            Al, ja sam preko reda počo da opisivam šta se u stvari dogodilo. Sve je počelo pre koji mesec kad se Pirika vratila izcrkve i rezolutno izjavila da se imam ošišati na Vladimira Vladimiroviča.

            – Ko ti je taj? – upitam ja onako vrljav, a ona će – Naš precednik i cele Rusije, Vladimir Vladimirovič Putin.

            – Idi u očin Pirika, ta otkud će nama ruski špiclov biti precednik, kad imamo onog šljivadžiju što češće mazi pecaru neg’ ženu.

            – Sad si to kaz’o i nikad više! – odbrusila je moja zakonita tamničarka i furtum otišla da nareže kupusa za boršč.

            Bila je beštija kod našeg popa Ostoje koji, kad ne privatava guzatu Zlatu iz kafane „Kod uštrojenog brava“, palamudi o zlom zapadu i „presvetom Putinu i majčici Rusiji i moćnom savezu naših zemalja, koji ima doći uskoro“. To mu je prič’o jedan ruski monah ćelav k’o jaje, sa bradom do muda, koji je, dok laprda, mogo da pojede celo pečeno jare. Džaba sam ja Piriki prič’o da su i taj monah i taj naš popa isti svatovi i da ne znadu ni na koju stranu kiša pada, ona kaže da sijadu dok propovedaju.

            Jeste, sijadu. Od slavske prasetine. Tuđe.

            Al’ ne mož ti Piriki dokazati. Putin i šlus!

            Stala me slikati, sve golog do pojasa, kako na vilama nosim seno, okopavam bašču, natežem konopac sa onom našom kerušom i sve tako u nedogled. Onda joj palo na pamet da bi mogo štogod i da zajašem. I, k’o što sam kaz’o na početku, jedino što smo imali za jahanje bila je Ceca, trogodišnja krmača koju je Pirika krstila po nekakvoj, božemiprosti, kalašturi što ima veću sisu neg’ ugled.

            I sad evo fata mene i Cecu u zlatan presek, nervira se što nam oboma visidu, da prostite, grudi, što smo se zapustili ko papudžijski mačkovi. Neprijatno baška meni, a baška krmači Ceci, al oboje znamo da neće biti večere ako Pirika popizdi.

putin

E, da Grga nije osto bez mečke…

            Al’ ne mož’ bez pizdarija. Dok je Pirika fatala presek, na kapiji se pojavio Slavko veterinar s onim njegovim okrajcanim kuferom. Ceca ga poznala pa se nadala u paniku. Jebeš ga, i ja begam od doktora sotim njinim igletinama. Potrčala krmača kroz avliju, sobalila Piriku, zgazila joj aparat, a mene, tunjavog Putina, zakucala u čardak.

            Pogledam Piriku, a njoj se brada trese, samo što ne procvili.

            – Nema veze Stevane, uvežbaćemo strojov korak.

            – E, očin će Steva gacati strojak! Paradiro sam ja i zbog Trsta i zbog nesvrstanih i zbog trista bravarovih čuda, pa su mi se jaja oteglila do kolena. Strojov korak gazite ti i pop Ostoja, ako može od škembeta da podigne nogu tako visoko. On te i navadio na tog ruskog badavana!

            Zna Pirika kad sam ozbiljan. Obukla se za svečano, pokupila kulen što je čuvala za Putina i odšpartala docrkve di ima organizovan prevoz.

            Samo, ima tu još jedan problem. Kulen koji je uzela je zimuske zasro mesar kad je meto kilo ljute petrovačke paprike umesto slatke. Kad Vladimir Vladimirovič zagrize tu kobasicu, bombardovaće i sebe i Obamu. Nas obaška. Zato Stevan ide lepo u banju da se maže blatom. Ako digod zapuca, da me bar reuma ne zajebava.

Advertisements

4 responses to this post.

  1. urnebesno!

    Odgovor

  2. Ko mi dira Putina, taj k’o da me je u oko ubo’ … Ccccc… DoĆe Pirika sa parade, a onda se češi… 😉

    Odgovor

  3. Dugo te nije bilo.
    Već sam mislio da si dig’o ruke od pisanija.

    Da… naša skoro patološka vezanost za Rusiju često prevaziđe svu moć ljudskog rauđivanja.
    Ali, ipak… ako ti u posetu dolazi jedan od dvojice najmoćnijih ljudi sveta… ili bar formalno najmoćnijih… teško je izvesti nešto drugačije. Mada… ipak je moglo biti malo kulturnije i bez tolikog preterivanja i uvlačenja.
    A nisam verovao prijateljici iz Berlina kako su prošli kada im je pre dve-tri godine dolazio Obama. Pola Berlina nije otišlo na posao zbog mera obezbeđenja i celog protokola.
    Iskreno… mislio sam da preteruje, ali… sada vidim da je to stvarno tako.
    Dve najmoćnije glave sveta vrede više nego naših ostalih 7 milijardi glava zajedno.
    Ali… takvo je vreme došlo.

    Pozdrav.

    Odgovor

    • Tu sam ja, samo ne stižem da pišem od drugih obaveza.
      A, što se tiče Putina, parade i ostalih čudesa, ovo je ipak malecka kritika našeg mentaliteta. Kako god gledao na te gospodare univerzuma, mi smo ipak ti koji od sebe najbolje pravimo budale

      Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: