Deda Stevina škola života – Ko je kriv, utero materi?!

deda-stevaJedared će neko pismen sakupljati mudre misli naših političkih zlojeba, badavana i mudrosera. Nasloviće poglavlje “Poplava” pa ošinuti redom:

“Niko ne može da ukroti vodu i vatru” – Vučić Aleksandar

“Srbiju je ujela vodena zmija” – Nikolić Tomislav

“Za poplave je kriv(a) Končita Vurst” – brdskoplaninski Anfilohije

“Uterali materi!” – deda Steva.

Kad se država osere kako je za katastrofu kriva neukroćena vodena zmija s bradom, jasno je i lekaru i paoru da ništa pametniji sutra neće biti, neg’ da slobodno možedu sediti na guzici i čekati nove pohare. Sote strane njim je i sveedno oće l’ svet naopačke izvrnuti voda il’ vatra. Krivac će navek biti nešto što Aboridžani crtadu po pećinama.

A, važno je, čeljadi moja, da vidimo ko je od ovih kurozobljenika sitnog zuba di bijo i šta radijo pre neg’ je onol’ki narod progutala voda. To ćutanje i zataškavanje se navek na kraju dadne na zlo, pa oni što su bili zreli za berbu
ušiju isplivadu kugod da su Mojsije u kotarici. A s takim mudracima možemo samo da taremo guzice šapurikom.

 

 

Evo i zašto…

Bijo taj neki Ilija, vrljiva seoska baraba i avlijaner kroz kog je Dunav rakije protek’o. Ika ga je zvao ko je mor’o, druga čeljad ga je većom izbegavala. Taj je mog’o da popije dve flaše rakije, proždere tablu banatske slanine, dva para kobasica i da na kraju pita ima l’ šta slatko. I di je ta rakija. Uz ta, rećemo fantastična lična dostignuća, Ika je bijo i sin precednika mesne zajednice – matore komunjare preobučene u sve aktuelne nacionalne politike, takokasti: štagod je u tom trenutku moderno.

Bilo je to pre pet šest godina, kad je u našem selu građena nova ambulanta. Nije se imalo novaca za velike poduhvate, pa je celo selo zaleglo na građevinu. Kopalo se, zidalo, tesalo, milina bila videti tol’ki svet spreman da uradi nešto za svoje selo. Jedino je Ika išao s rakijom okolo, podjebav’o, pijo, posrtao, pa još malo podjebav’o i radijo sve što može da padne na pamet zgubidanu čiji je baba šef parade.

A, pasulj za radnike je u nekoj čađavoj oraniji spremala Ilinka. Malo mešala, malo iz masti vadila vruće krofne, malo rezala kupus za salatu. Kad je završila, kaže Iki da pazi na ranu, ona će da skokne do kuće po sirće. A Iku opaučila neka žgaravica od one jabukovače pa se dovatio kašike i, onako iz kazana, poč’o da zoblje pasulj.

I zobao je tako Ika, poznat između ostalog i po tome što je i sijalice mogao da vari i što se nikad do sita nije najeo, zobao, pa pozobao ručak. Tek da se zasladi, obrstio je i jedan poveći vajngl s krofnama, iz kuhinje uzo još litru rakije i nestao đavo bi ga znao kuda.

Jao, strke i panike kad se Ilinka vratila. Radnici gladni, ručak poharan, gospodin precednik mesne zajednice besan k’o furija. Oma se ima, reče on, oformiti komisija da se vidi ko je kriv za nestanak ručka. Jasno je bilo i Ilinki i svakom ko se tu zatekao da je tolko iće i piće mogao progutati jedino Ika, al’ se gospodin precednik oma ostrvio na neka dva studenta koje je, sirote, u nedostatku dokaza oterao s gradilišta. Posle je vik’o na Đoku prevoznika jer cigurno nije don’o sve namirnice, a članove komisije je poslao i na Dunav da ispita da li su pasulj i krofne možda pojela deca što malopre prođoše bicikletima na plažu. Na kraju je stao drati se i na Ilinku koja mu je rekla da se tera ukurac i da s tim pandurima, s kojima joj preti, može da podboći guzičetinu svoje žene, dok još može da se uspravi.

Pravi krivac tog dana nije pronađen, kao ni do dana danjeg, a već sutradan je gospodin precednik za šefa kuhinje imenovao mamurnog Iku, jer u nikog drugog nema poverenja.

Eno nam ambulante od zida i po, viri iz korova i danas.

Eto…

Zato, man’te se derani vodenih zmija i bradatih žena. Nemamo mi ni života ni vremena da posle svake katastrofe budućnost čekamo s nekim Ikom na čelu.

Advertisements

One response to this post.

  1. Otero ih s gradilišta? Pa, jesu li mu rekli hvala?

    Nego, imalo pre rata (a kažu i posle njega) ono: „radnici, seljaci i poštena inteligencija Znači, samo ovi koji znaju mogu da budu i nepošteni.

    I eto ti kakav danak neiskustvu: pa makar je za pasulj lako pogoditi ko ga je pojeo (posebno ako su tako velike količine). Okupiš nazočne oko kazana na jedno mesto, sačekaš jedno pola sata i samo će da se pokaže. 🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: