Archive for januar 2014

Deda Stevina škola života – Račun za struju

deda-stevaBili drugovi onomad da izvididu di je baba sakrijo kuruz. Njuškali, istraživali, pa u drugoj avliji obaška našli njega, obaška kuruz. Džaba je kop’o zemunice. Kuruz su utovarili pažljivo na taljige, a babu kako su stigli, malo za brkove, malo za zulufe. Posle su ga pustili jer su, na sastanku Komiteta odlučili da mu oproste što su ga tukli. Obaška retroaktivno, obaška preventivno.

Od tad je baba od države zazirao kao od jektike i bušnih čarapa sve dok se nije nakanio umirati, a taj se zazor preneo i na mene. Ja sam, čeljadi moja, spram države vazda guzicom bijo okrenut, da se država izvole poslužiti, kad nema šta pametnije da radi. Tek je Pirika u meni pokrenula revolucionarne misli kad je kaz’la: „Država će te, Stevane, ionako guziti digod stigne. A, ti joj se bar isplazi da joj zgadiš poljupce, kad već za veći otpor nisi“.

U pravu je moja Pirika. Gledam je kako prevrće novi račun za struju, mlati njime u šekspirijanskom zanosu i sama sproću sebe viče: „Alala vera Zorice! Račun ti je kugod da ga je Raspućin pis’o. Što u ovu opsenariju nisi metila i račun za ondulaciju, hot-lajn i Bajatovića na drugom kraju žice? Što nisi cvetić neki nacrtala, da mirišemo ’vaki ludi, dok nam brkove čupaš?“

I sve tako u krug.

Ja sam samo mirno kaz’o da račun ne treba plaćati i kvita.

Pirika je kaz’la: „Dašta da ne platimo, nisu nam svrake mozak popile!“

Pre Zorinog računa poslednji put smo se ’vako složili još kad smo odlučili da izbacimo popa iz kombinacije za venčanje.

Image Al’ drugo nešto meni nije jasno. Imali smo ranije račun koji kera s maslom ne bi smazala. Ondak je Zorule okupila trust naprednih mozgova koji su založili pod katlanku, ubacivali krilca od slepog miša, aždajine žvale u sosu od mirođije, gotovo mitski znoj umornog ministra, jedno polak sata mantrali: „Đilas lopov! Đilas lopov! Ommmm. Lopov!“ i porodili novi račun. Na njemu ispisane sve kategorije: potrošijo, duguje, platijo, lep grafikon, TV pretplata, porez na budale, porez na zbunjene i porez na uporednu analizu lepog grafikona i TV pretplate. Čitko, pregledno sve do pravougaonika u kom piše „’iljadu dinara“.

„Lepo, ali ja, rećemo, struju i nisam trošio. Rašta ta ’iljada?“

„Zbog da jedeš govna!“

Smiriće se moja Pirika iako će danima gladiti saksiju kojom sanja da će u nekoj predizbornoj kampanji gađati Zorkicu, ako nam ova bane u selo. A, posle će joj i saksije biti žao. Mene je, sa druge strane, dobro podučila. Ja tu papazjaniju neću zaboraviti iako se saksije neću laćati.

Mila Zorana, pile dedino pirgavo… Ja ti, što zbog godina, što zbog reume, ne mogu pomoći, ali ako je put do tvog srca komplikovan k’o put do smisla na otom tvom računu, ti si Zorice, podozrevam, nevina. U drugog gledaj jer ja pijem samo pilule od pritiska. I oprosti mi što si me tukla.

Advertisements
Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.