Deda Stevina škola života: Cenzura

deda-stevaJoš jedared da vidim kako kradeš slatko iz špajca, furtum ću ti oko iskopati.“

Prošla, evo, već čitava godina kako mi Pirika cenzurisala sadržaje u špajcu. Slatko sakrila pod ključ, feferonke metila na gornju policu tako da čestit čovek mora da žrtvuje kuk ne bi li se malko oljutio. I da znate, nije beštija sama u toj raboti. I doktor Gašpar, fini gospodin al’ voli malko da nategne, štobikazli, iz bureta, cenzuris’o mi banatsku slaninu, čvarke i svinjske papke u saftu.

Lako je njima matoro čeljade zajebavati. Sad su se okupili u kujni pa raspravljadu kako bi mi trebalo zabraniti ovo pisanije. Vele: matora si drtina, otaj ti pretisak uši ispravijo i samo ti još fali da se šlagiraš pa mi da te peremo do sudnjeg dana.

Udarila cenzura, što s’ ono kaže, i od napred i sa guza, pa čovek ne zna šta kojom šakom pre da pokrije.

I ni briga nji’ nije. A i što bi? Eno nam država odjebala zakone i ustave, sudijama metula amove, pa nam život pleve zabranama i cenzurama.

A, mi taki kaki smo, mož’ nam levčom brke štucovati, sedimo pred televizorom s guzicom prema ekranu, da nam vesti što lakše uđu tamo di država najviše vole da ulazi. I štrikamo, pa se sve brinemo da l’ pre klota ide frket ili je pokojna nana nalagala obrnuto. I ćutimo.

cenzuraIma taj neki Gundelj, Gajdelj, kurac će ga znati, što je neki baba u Kulturnom centru. Uzo pa cenzuriše deci slike. Je l’ učio za likovnog kritičara? Nije. Je l’ se razbira u tu rabotu? K’o Marica u serpentine na genitalnom objektu. Al’, eto, cenzurira jer, to vam je deco moja najstarija mudrost, kad ne znaš šta ćeš – a ti zabrani.

Onomade se nije smelo pcovati kralj i žena mu, a i za ljubavnicu si mog’o u apasanu. Ondak, jebeš ga, ni zuk o Titu. Popa si mogo da jašeš, al u crkvu da ne ulaziš. Doš’o Sloba, ne laj o Miri. Zabrani strancu da sirotinji opravlja bicikle, ukini festival, ne palamudi o ekonomiji dok Hilandar gori, ćuti, muči, gledaj Farmu i glasaj za Vučića.

To vam, čeljadi moja, toliko utiče na evoluciju da ćemo svi stići da se pretvorimo u kuglice s brojovima, pa da nas ona Mančićeva izvlači iz bubnja dok njiše guzičetinom do te mere da nema tog švenka kojim kamera mož’ da je uvati.

Lepo je govorijo pokojni Labud, svecki čovek i domaćin: „Jebeš svet u kom ne mož’ preispitati kralja, popa, lekara i precednika. Take države čeljad muzu namesto krava i jedva čekadu da ih proslede na disnotor čim se malko ritnu.“

Zato imam da poručim dom mladom Prndelju da ja iz ovi’ stopa idem da olešim tablu slanine i teglu, dve pekmeza od kajsija. Njemu to ništa ne znači, a ja ću barem sit gledati kako mu ta ista cenzurisana deca dupe pomeradu, dok ga i samog ne cenzurišu tamo di najviše boli. U sećanju.

Advertisements

2 responses to this post.

  1. Posted by Mike on oktobar 25, 2013 at 21:59

    posle ovog clanka, cenzurisao sam vesti/vucica a otrcao sam u spajz da se podsetim kako ono bese dok sam bio momak pa sam mogao kad sam hteo sta sam hteo 🙂

    Odgovor

  2. „Nekad se islo u apsanu“… opasan post!

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: