Archive for oktobar 2013

EKSKLUZIVNO: ERBAS A 319 – Voleo bih da poletim na inat!

erbasDugo Srbija nije tako nestrpljivo iščekivala nečiji dolazak kao skoro novog Erbasa A319. Po sletanju na aerodrom „Nikola Tesla“ postalo je jasno i zbog čega je to tako. Iako polovan, Erbas A319 je sasvim dobrodržeća letelica, uglancanog trupa i gospodskih manira. Dok odmara u aerodromskom hangaru, radnici mu menjaju ulje, dolivaju gorivo i glancaju krila.

„Ovo je i inače moj omiljeni deo dana, a u Srbiji i dodatno dobija na značaju“- kaže za „Panonsku reviju ludosti“ Erbas – „Sama činjenica da moj svakodnevni bjuti-tretman nadgleda specijalni tim sastavljen od visokih činovnika Vlade, SPC, FSS i medijski kor probran iz najfinijih srpskih tabloida, pokazuje koliko se u ovoj državi ceni i poštuje moj poziv.“

P.R.V: Vaš prvi let ispraćen je počasnom stražom koju su činili MIG-ovi Vojske Srbije. Nijedan avion pre vas nije imao tu čast. Kakav je osećaj biti obasut tolikom pažnjom?

Erbas: E, to sa MIG-ovima me stvarno oduševilo. Kada ti takve ratne mašine čuvaju leđa, moraš biti jednako nervozan i uzbuđen. Moćan osećaj, zaista. Vinuli smo se u nebo i lepo se vidi da tim MIG-ovima nije dobro. Štucaju, kašljucaju, dahću, ali drže korak. Ja znam da su videli i bolje dane i da im je mladost davno prošla, ali sama činjenica da se trude da održe korak i da ne haju hoće li pasti, mene je oduševila. Lepo je što su ti vremešni avioni makar jedan dan imali rašta da žive.

Žao mi je samo što je let kratko trajao. Čuo sam od jednog kolege DC-10, da je teritorija ranije bila mnogo veća i da se imalo kuda zaletati, ali da je iz nekog razloga redukovana. Nema veze. Bilo je lepo leteti tih nekoliko minuta od granice do granice.

P.R.V.: Dobili ste i zvaničan dres „Er Srbije“. Da li vas nastup za tako mladu kompaniju plaši?

Erbas: Pre svega želim da kažem da je čast nositi boje jedne perspektivne kompanije koja je raskinula sa tradicijom lošeg keteringa, brkatih stjuardesa i lokalnih letova. Sviđaju mi se boje i sviđa mi se simbol. Kada sam došao u Srbiju rekoše mi da se taj simbol zove Oro. Stvarno moćno. Oro je velika ptica za velika dela.

P.R.V.:  Leteli ste ranije i za druge kompanije i videli različitog sveta. Koja je razlika između srpskih i svetskih putnika?

Erbas: Znate, negde u svetu putnici ne haju mnogo za let. Važno im je da stignu na vreme i sve drugo ih ne zanima. Ovde je putnik poseban. Kada polećem tačno osetim kako se strastveno hvata za rukohvat sedišta, zatvara oči i kontemplira. Oseti se to uzbuđenje, ta ljubav prema meni. Kad sletim, obavezno čujem aplauz, ponekad i skandiranje. Ja sam svestan koliko sam težak i kako je za ovdašnje putnike svaki moj let jedno malo čudo. Za mene je ta simpatična naivnost, nadasve draga. Putnici u svetu su, na žalost, odavno izgubili tu dečiju nevinost.

P.R.V: U inostranstvu su vas do sada uglavnom zvali prosto i neinventivno: „avion“. U Srbiji ste kršteni imenom jednog od najboljih tenisera sveta. Koliko je to doprinelo poboljšanju vašeg položaja među kolegama?

Erbas: U ovom mom poslu, možda i više nego u drugim pozivima, sujeta je posebno izražena. Kada sretnem kolege neretko im u pogledu osetim podsmeh. Tačno vidiš da misle: „E, vidi ovog, neće više da bude avion. Umislio gospodin da je teniser“: Meni to ne smeta jer znam ko sam i šta sam i svestan sam čije ime nosim. Pre neki dan sam na pisti čuo da mi neko viče: „Nole, hajde jedan drop šot.“ Teško je pričati s neobrazovanim avionima. Svestan sam da moj kolega Emir Kusturica ni izbliza neće imati tih problema jer malo koji vazduhoplov gleda filmove, ali mi je drago da ću imati podršku i siguran sam da ćemo prevazići te probleme.

P.R.V.: Vi ste sada, takoreći, deo ovog naroda. Postoji li nešto što biste voleli da menjate na sebi, imajući u vidu svoje novo okruženje?

Erbas: Čuo sam da se u ovoj zemlji posebno ceni inat. Moja velika želja je da u nekom trenutku sa kerozina pređem na to pogonsko gorivo. Ako neko inatom može da pobedi najbolje selekcije sveta, valjda i ja mogu iz inata da stignem od Beograda do Njujorka. Pored toga, već neko vreme štedim za plastičnu operaciju. Video sam negde da moj oblik, koji toliko podseća na raspeće, vređa verska osećanja ljudi. Nadam se da u Pančevu mogu da me operišu tako da mi krila budu uz trup. Ne bih želeo da povređujem emocije ljudi koji su me ovako lepo primili.

P.R.V.: Šta biste još želeli da poručite srpskim putnicima?

Erbas: Pa ništa posebno. Biće mi velika čast da prevozim vaše političare, sportiste i estradne zvezde po svetu, a poseban pozdrav šaljem svima ostalima koji mogu da me gledaju samo sa zemlje, jer vidim njihovo oduševljenje čak i sa 10 000 metara visine.

Deda Stevina škola života: Cenzura

deda-stevaJoš jedared da vidim kako kradeš slatko iz špajca, furtum ću ti oko iskopati.“

Prošla, evo, već čitava godina kako mi Pirika cenzurisala sadržaje u špajcu. Slatko sakrila pod ključ, feferonke metila na gornju policu tako da čestit čovek mora da žrtvuje kuk ne bi li se malko oljutio. I da znate, nije beštija sama u toj raboti. I doktor Gašpar, fini gospodin al’ voli malko da nategne, štobikazli, iz bureta, cenzuris’o mi banatsku slaninu, čvarke i svinjske papke u saftu.

Lako je njima matoro čeljade zajebavati. Sad su se okupili u kujni pa raspravljadu kako bi mi trebalo zabraniti ovo pisanije. Vele: matora si drtina, otaj ti pretisak uši ispravijo i samo ti još fali da se šlagiraš pa mi da te peremo do sudnjeg dana.

Udarila cenzura, što s’ ono kaže, i od napred i sa guza, pa čovek ne zna šta kojom šakom pre da pokrije.

I ni briga nji’ nije. A i što bi? Eno nam država odjebala zakone i ustave, sudijama metula amove, pa nam život pleve zabranama i cenzurama.

A, mi taki kaki smo, mož’ nam levčom brke štucovati, sedimo pred televizorom s guzicom prema ekranu, da nam vesti što lakše uđu tamo di država najviše vole da ulazi. I štrikamo, pa se sve brinemo da l’ pre klota ide frket ili je pokojna nana nalagala obrnuto. I ćutimo.

cenzuraIma taj neki Gundelj, Gajdelj, kurac će ga znati, što je neki baba u Kulturnom centru. Uzo pa cenzuriše deci slike. Je l’ učio za likovnog kritičara? Nije. Je l’ se razbira u tu rabotu? K’o Marica u serpentine na genitalnom objektu. Al’, eto, cenzurira jer, to vam je deco moja najstarija mudrost, kad ne znaš šta ćeš – a ti zabrani.

Onomade se nije smelo pcovati kralj i žena mu, a i za ljubavnicu si mog’o u apasanu. Ondak, jebeš ga, ni zuk o Titu. Popa si mogo da jašeš, al u crkvu da ne ulaziš. Doš’o Sloba, ne laj o Miri. Zabrani strancu da sirotinji opravlja bicikle, ukini festival, ne palamudi o ekonomiji dok Hilandar gori, ćuti, muči, gledaj Farmu i glasaj za Vučića.

To vam, čeljadi moja, toliko utiče na evoluciju da ćemo svi stići da se pretvorimo u kuglice s brojovima, pa da nas ona Mančićeva izvlači iz bubnja dok njiše guzičetinom do te mere da nema tog švenka kojim kamera mož’ da je uvati.

Lepo je govorijo pokojni Labud, svecki čovek i domaćin: „Jebeš svet u kom ne mož’ preispitati kralja, popa, lekara i precednika. Take države čeljad muzu namesto krava i jedva čekadu da ih proslede na disnotor čim se malko ritnu.“

Zato imam da poručim dom mladom Prndelju da ja iz ovi’ stopa idem da olešim tablu slanine i teglu, dve pekmeza od kajsija. Njemu to ništa ne znači, a ja ću barem sit gledati kako mu ta ista cenzurisana deca dupe pomeradu, dok ga i samog ne cenzurišu tamo di najviše boli. U sećanju.

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.