Vetar slobode u ćubi jedne krave

kravaTa Krava je heroj. Nadomak Novog Sada, u malom selu u čijem ataru počiva azil za napuštene životinje, svi je tako zovu. Rogato, repato i okato živinče, sise joj do kolena, ali, kunu se koji je poznaju, zaslužila je spomenicu više nego ijedno ljudsko čeljade, sličnih kvaliteta.

Jesen je bila, kažu, mokra, sipljiva i dosadna kao lovačka priča, kada je Krava prekršila sva pravila i dala se u gerilu koja će je proslaviti. U dvorište mesnog kombinata ugegao je marveni kamion. Kobasičari sa čijih su podvoljaka visile krvave gumene pregače, terali su stoku u ograđen špalir, na čijem kraju je pneumatski pištolj gasio vlagu u goveđim očima prodornim praskom.

Kobasičari psuju. Tresu im se podvoljci od vike, sa gumenih kecelja cede se krvave kaplje, što im padaju na kaljave čizme.

Cerekaju se…

Krava gleda onim pogledom od čistog kristala, ćuba joj se međ’ rogovljem naježila… Da ima plača u tom goveđem svetu, znala bi šta da misli, ali ta čudesna pomirljiva tišina preti, bridi, peče…

A onda se u Kravi prevrne ceo svet. Pred očima joj sevnu generacije kravljih predaka na ispaši, kao na prozaku, kako preživaju i čekaju usud od oštrog, nerđajućeg čelika. Hladnog. I zabubnja Kravi srce snažno kao tinpanska grmljavina, steže joj se grlo u kojem se roje jednako i jecaji i zvonke parole protiv kobasičarskih okupatora…

Preskoči ogradu špalira pa trk kroz širom otvorenu kapiju, kroz žaoke povika, eksplozije psovki i rafale kletvi.

Kroz kapiju, niz ulicu, punim trkom bežala je Krava, očiju punih nade za slobodom i strahom vezanim za rep. Strahom što stanuje u kobasičarskom cereku. Trčala je Krava obodom Novog Sada, zazirući od svakog pogleda i osmeha, panično mrdajući onim baršunastim ušima na svaki šušanj.

A onda je nestala na Novom groblju.

Celog dana okupatorski automobili krstarili su krajem, vrteli su apel na lokalnom radiju. Uzaman.

Krava se stopila s okolinom. Pustila je da sitnoj kiši da je prekrije. Svaki muk, pretvarala je u jedva čujni šapat, tajni kod starih gerilaca, sve sanjajući dan kada će se čestit kravlji svet izdići i smaći okupatore krvavih kecelja.

Tu noć prvi put dočekala je sama.

Ujutro je okupator otkrio njeno skrovište.

Ludački je lupalo Kravino srce dok joj je vetar razvejavao beličasti dah po poljani.

Trčala je. Kao nikad do tad, posrtala i ustajala. I dalje trčala. Bez muka. Sa očima velikim kao činije za puding.

Za njom je larmala i brundala gomila.

Pred njom je stojala žena sa gumenim čizmama na nogama i motorolom u rukama.

Osmeh… Ne cerek. Osmeh! Na toj ženi u smešnim čizmama počivala je nada, u tom osmehu koji je tada, ako ikada!, bio nešto sasvim suprotno od cereka.

Krava je upoznala slobodu.

***

Kada sam upoznao ovu kravlju heroinu, vlasnica azila mi reče da nikada nije videla borbenije stvorenje. Za hajku je čula na radiju, sela je u kola i krenula u potragu, sve se nadajući da će do begunice stići pre nego li mesari. I bi tako.

Ostatak Kravine priče zamišljam ovako i nikako drugačije. Zaslužila je da joj Leonard peva na uvce…

Advertisements

2 responses to this post.

  1. Ovo je kao savremena basna. Da čovek nauči sve o borbi za život, o borbi u životu. Inspirisao si me da se setim jdne basne, tekst uskoro izlazi na mom blogu, ali će predgovor sadržati link do ovog tvog teksta.

    Odgovor

  2. Ova prica ili basna, kako vam drago, je nesto najlepse sto sam procitao u poslednje vreme. svaka ti cast rodjako. Vidi se da si od TANURDZICIH.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: