Deda Stevina škola života: Čuvaće Slavica ovce, al’ ko će čuvati nju?

deda-stevaOduvek sam divanijo da su selu dovoljni marveni lekar i brica. Jedan prasi krmače, leči nadute teleće stomake i tunjave kerove, a drugi brije, namešta kosti, leči pritisak i ojela dupeta. Znači, zbrinuta je i marva, a i čeljad ima ko da pogleda. Dobro bi doš’o i lekar, al’ da nema nad glavom trust mozgova koji sedne u bircuz, sebe nazove ministarstvom zdravlja pa stane da jebe sve odreda: od lekara do pacijenata što bi teli umirati.

Prvo smo imali onog Milosavljevića što se ponašao k’o da je lično sušio tintu na Hipokritivoj zakletvi, al’ nije baš stig’o i da je pročita. Onda je došla Slavica….

E, sad, šta bi vam mog’o reći o Slavici.

Sitna ondulacija dvared na dan, glasić k’o u goluždrave sojke, puna tašna narodnih izreka i mudroseranja i to je, rećemo, to. Više me podseća na gospođu ministarku Živku, neg’ na kadar koji bi znao da nabavi penicilin i par flastera za čukljeve.

A, zašto ja ovo pišem?

Ovaj naš lepi Srbistan, osim po sisatim ženama i masnoj jagnjetini, poznat je i po tome da mu sitna čeljad umire od kojekakih boleština. O deci govorim, deranima i derankama što ne stignu čestito ni da se iskaljužaju za letnjih pljuskova, da komšiji ukradu koju zelenu kajsiju i podignu prašinu po šoru kad stanu da se loptaju. Tek shvate da je lepo biti i musav i blesav, a već ih ubacidu u zdravstvenu mašinu – đavolju napravu koja ovdi melje ljude nakrupno. Sa jedne strane lekari što sležedu ramenima i ko papagaji ponavljadu: „nemamo“ i „žao mi je“, sa druge roditelji očajni k’o pustinja bez oaze, sa treće društvo ušiju punih voska i turbo-folka. U sredini vrapče kojem je obećan život, a dobilo je to što je okružuje – Srbiju u koju čestit čovek mož’ da se kune tek kad mu ponestane roditelja, dalekih rođaka, junaka iz ljubavničkih romana i neprijatelja.

Ko je tu golgotu proš’o taj je zaslužio i Nobela i život večni.

A, Slavica?

FoNet-DEJANOVIÆ-STOIDISPa, na njoj se ogleda ceo taj ziljavi svet što pametni voledu da zovu „zdravstvo“. Kad mi kogod kaže kako ne mož’ ona da ispravi to što je godinama rušeno, oma ga teram ukurac. Ne može. Nisam ni ja vesla sis’o. Dašta da ne može. Al’, kad ne može, šta se koji očin laćala posla? Nije sramota ne znati kad se raspravlja svinjče. Sramota je ne znati kad te izvičedu za ministra. Mogli su novinari u toj fotelji i panj da slikaju, al’ panju ne treba ondulacija o trošku ministarstva.

Tebi, Slavice, više treba hauba za remont mozga neg’ frizure.

Idi Slavice digod, da te moje oči ne gledaju.

Idi Slavice, uteralamateri, i nemoj pisati kad stigneš, ćorav sam ja za sitna slova sitnih duša.

Posl’o bi’ te na selo da čuvaš ovce, al’ nemam ideju ko bi tebe mogo da čuva.

Advertisements

9 responses to this post.

  1. Posted by anagardboo on jul 18, 2013 at 10:27

    Strasno je od kojekakvih nam zivot zavisi…

    Odgovor

  2. Posted by anagardboo on jul 18, 2013 at 11:03

    A sad sam procitala da je umrla mala Tijana Ognjanovic… A ona je samo jedno dete kome gomila nesposobnih birokrata nije zelela da pomogne. Ne „nije mogla“, nego nije zelela. Za sve sto zele nadju nacin.Nemam reci (osim onih najpogrdnijih, ali u kilometarskom rafalu), osecam samo nemoc, jad i bes…

    Odgovor

    • Ovo je i napisano zbog toga. Jer, ne može jedno dete da umre posle takve golgote, a da se oni i dalje šepure po svetu. I da… Bes je jedino osećanje

      Odgovor

  3. U Srbiji imamo dve vrste vlasti: onu koja je kriva čim stupi na vlast i za prethodne godine koje nije bila na vlasti, a druga vrsta vlasti je ona koja ne može na miru da vlada od opozicije. Nije teško razabrati da smo od devedesete do danas imali obe vrste vlasti na vlasti. Koja je trenutno vladajuća, prosudite sami. Neću da vređam ničiju inteligenciju.

    Odgovor

    • Vlast može biti ovakva ili onakva (najčešće nikakva). Najčešće je problem u tome šta vlast radi. Konkretno ovde, problem je ono što vlast ne radi

      Odgovor

      • Razumem, samo mi je muka više da se vade na one ranije; pošalješ nekoga na izvborima u opoziciju, a onda ti on za sve kriv. Pa, msilm, daj da se jednom u ovoj zemlji kao vlast preuzme odgovornost i da se kaže – kriv sam! I da se, kao vlast, odgovara – mislim da se bude odgovoran! Potpuno mi je jasno i šta si hteo da kažeš i kojim povodom; podržavam svako tvoje slovo; ja samo izlazim korak dalje.

      • Idi još jedan korak dalje i uzmi govnjivu motku u šake. A, inače si potpuno u pravu

  4. Žao mi je što sam upravo na Tvom blogu pročitala da je mala Tijana umrla. Jadna smo mi zemlja, koja diže ruke od dece…. jadna…

    Odgovor

  5. Kasnim sa čitanjem, al spodobe su i dalje na fukcijama.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: