Deda Stevina škola života: Matura

deda-stevaMatura je kadgod značila da’š ostati bez polak peradi iz avlije, a da će ti brkovi ostati celi. Jer tamo di su stali drugovi u kožnim jankelima, nastavili su mal’ učitelji, a malo više direktori u školama. Još je moj pokojni baba govorijo: „Kad rodiš benasto dete, gledaj da bolje ugojiš svinče nego njega. Ondak možeš i da plačeš za novcima koje si potrošio da ga iškoluješ, al’ bar znaš da će svinče za njeg’ maturirati.“

To, kanda, polako izumire jer vidim da nam se odojčad sprema za taj ispit po godinu dana. Plaćadu roditelji one iste nastavnike što ne postizavadu da im nauče decu u vreme škole, da ih spremaju privatno. Da im, takokasti, honorarom savijenim u tubu saliju u uši svo to znanje što dokazuje zrelost. Al’ vidim da ove godine ni od te zrelosti neće biti štogod, posle svog onog natezanja oko ukradenih testova.

Pa jeste…Kaka se zrelost može očekivati od dece u nezreloj državi, kojoj ni četir sunca ni kiša blaga ko materin pogled, ne može pomoći da sazri. Zašto to kažem? Pa, gledam onog uncuta što na svakoj sliki izgleda k’o lipicaner, a pedigre i znanje mu ne dostižu ni za brdskog konja kobasičara. Njega su već dvared izvikali za ministra obrazovanja isti taki k’o što je i on. Vol’o bi da mi neko pametniji objasni kako se biradu ljudi za taku poziciju. Jal ih izvlačidu iz kupusne kace, iz reda za ono njino falično mleko… A možda ga, šereti jedni, ubacuju u Vladu ko deca kad međ’ goste bacidu crknutog miša.

„Ček da vidimo šta će biti…“

Bude frtutme, deco moja, nema šta drugo.

Samo i ta zajebancija ima posledica. Sećam se kako su kod nas u selu za precednika mesne zajednice jedared birali šuntavog Radoja. Bio je dopisni član partije, malko se švandračio dok divani, pljuckao i salajtovao i nije baš uvek bio ciguran di mu je levo, a di desno. Bio je Radoje svakaki, ali najbolji na tom precedničkom mestu za drugove koji su, sašnjim blentavim, mogli da rade šta su ‘teli.

yarkoCirkus sa Radojem je ispao kad je, ono jedared, u naše selo teo da dođe precednik Izvršnog veća. Poslali iz Banovine protokol u kom piše da precednika ima da sačekuje Radoje k’o prvi čovek sela. Al’ ovi u Banovini nisu znali za jadac. Naš se Radoje nalizo ko mačak nekom rakiještinom, pa onako uparađen poč’o da peva: „Druže Tito jebem li ti majku, zašto nisu kuruzi po banku.“ Dali se ovi moji u paniku, di će sašnjim tako brljivim i ožderanim, pa ga metili pod čardak samo da se ne čuje kako ruži druga maršala.

Precedniku posle kaz’li da se Radoje još nije vrn’o sa pecanja, možda se i udavijo, šta ćete druže precedniče, taki je naš paorski život, izvol’te malo kavurme… Radoja su posle raščinili jer su vajdar svatili da ne mož baš svaku vancagu mećati na odgovorne pozicije.

Lepo je govorio moj pokojni baba: „Daj budali kamen u šake, pa gledaj di ćeš s glavom“. Problem je što je ovaj kamen od ministra u šakama već dva mandata, a Kinezi ne postizavadu da naprave čalmi koliko je u nas razbijenih glava.

Sad kad je stig’o da zasere još jednu malu maturu, vreme je da obrnemo tu njinu reformu. Treba se s učiteljima dogovoriti koliko osmogodišnja škola vredi šunki, kobasica, svež’ jaja i sitne peradi. Sve to u smislu mature. Jer di je kvaka… Moj je baba možda imao debele svinje i mršavu decu, al’ smo bar svi zajedno maturirali, a nema tog suklete od ministra koji može da poništi bački kulen i sremačku slaninu.

Advertisements

4 responses to this post.

  1. Reblogged this on З. С. Г' инфо and commented:
    Читај па се питај…

    Odgovor

  2. 😀 Bravo!

    Odgovor

  3. Svaka ti cast, a zavrsnica nema ocenu i sta ce ti u ovom sistemu ocenjivanja.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: