Klovn

klovnLjubav u šestaestoj uvek je, samo, igra… Nastavak one detinje naivnosti, kojoj je dovoljna kartonska kutija, da u njoj zabuja život prepun nepoznatih junaka koje smišljaju mudrooke glavice…

Dok je navlačio poslednji potez ruža, široko oko usta, a na nos veliku crvenu, klovnovsku lopticu, nije mogao da se seti boljeg načina za izvinjenje. Jer, osećaj krivice je osećaj krivice, čak i u šesnaestoj godini.

Široke karirane pantalone landarale su oko njega na žutim tregerima dok je uzimao džinovski afrički ljiljan za koji je dao poslednje od džeparca. Glomazne klovnovske cipele cičale su pri svakom koraku, poput gumene igračkice. Njeek, njeek, njeek, njeek… Od Bulevara Jovana Dučića, kroz četvrtaste crvene zgrade prošetao je Novim naseljem, lagano smešeći se na izbezumljene poglede okolnih stanara… Njeek, njeek, njeek pored kabastog atomskog skloništa, pa do njene zgrade.

Plan je bio jednostavan. Pozvoniće, Ona će otvoriti vrata, a On će joj odrecitovati „Lorelei“ Hajnriha Hajnea. Na nemačkom. U šesnaestoj godini i to ima smisla…

Dok srce dumbara pod drečavom vrećastom košuljom, ispružio je nesigurno prst do tastera za zvono. Jednom, drugi put… Vrata se otvoriše.

Njeek, njeek, nervozno se prebacio sa noge na noguIch weiß nicht, was soll es bedeuten njeek, njeek  Daß ich so traurig bin….“

                                     * * *

– Koji je sad ovo kurac?!

Njen poslovično nadrndan tata stajao je na vratima, sa daljincem u rukama. Negde u pozadini, komentator na TV drao je grlo iščekujući udarac sa bele tačke. Najvažniji udarac sa bele tačke tog dalekog avgusta. Zalupio je vrata klovnu pred nosom.

– Jebo sam ti mater, ako propustim penal. Verona, traži te neki kreten!!!

Sedajuću u fotelju brundao je sebi u bradu.

– Sve sam narkoman. Jednom ću stvarno uzeti pištolj i zaređati po kvartu. Ludaci i narkomani. Hajde, debeli ošini već jednom tu loptu!

A debeli, sa smešnim repićem što se proteže skoro do polovine leđa  zaleteo se i udario loptu, koja je zazviždala visoko iznad prečke, praćena strašnim hukom publike.

– E, utarem i u svetsko prvenstvo, da uteram!

                                   * * *

 – Verona, traži te neki kreten!

Njenu sobu je ispunjavao unjkav glas Džorža Majkla. Volela je da pati uz to sranje. Kada imaš šesnaest godina, dopušteno ti je da patnju prepustiš Džordžu Majklu i kiši na simsu.

Otvorila je vrata i u hodniku ugledala najzbunjenijeg klovna, sa najlepšim ljiljanom na svetu.

„Ich weiß nicht, was soll es…mucao je klovn. Njeek, njeek, mucale su njegove cipele. Zagrlila ga je snažno, dugo, onako kako male devojčice grle očeve posle dugog putovanja. Uvek će se sećati te šetnje u kojoj joj je njegova čipkasta kragna golicala bradu svaki put kada bi poželela da ga poljubi.

Dve nedelje kasnije, On je voleo izvesnu Milu zbog koje je pobegao od kuće, uputivši se na more sa deset maraka u džepu. Dve nedelje kasnije Ona je čežnjivo gledala kroz prozor čekajući da ulicom prođe Srđan iz II2 sa gitarom na leđima…

Ljubav u šesnaestoj uvek je, samo, igra.

Advertisements

7 responses to this post.

  1. Ljubav u sesnaestoj je vrhunac emocije, smelosti i sexualnosti. Sve posle su jadni pokusaji da budes ono sto si bio sa sesnaest.
    E, kad me odbjes prvom recenicom, dodje mi da te zapalim!

    Odgovor

  2. Posted by MG on jun 10, 2013 at 11:31

    U šesnaestoj me to sigurno ne bi zanimalo, ko je taj debeo, sa repićem do pola leđa? 🙂
    Sweet sixteen..

    Odgovor

  3. Moja šesnaestogodišnjakinja je bila mlađa od mene dve godine. Danas ima sina.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: