Ciganče i stari konj

cigance

„Ciganče“ – instalacija Slobodana Šušnjevića

Na onom mestu gde je nekada bio »Užar«, a sada probijena džada prema Futoškom drumu, u kolima, čekao sam brata.

Sunce.

Fjaka.

Sa leve strane obilazi me jedna od onih malenih konjskih zaprega na dva točka, prepuna naslaganih kartona.

Škripi.

Klopara.

Prolazi kraj mene i lepo se vidi kako konj; orebrena, proseda saraga duge umršene grive; posrće. Švićka kandžija u rukama mladog Cigančeta. Švićka u vazduhu iznad kljusetovih leđa, ne dodiruje ih, ali ona se ipak tresu. Na kraju, onako nakostrešena i osapljena poniru ka užarenom asvaltu.

Izlazim iz kola. Gledam. Kljuse, postrance, leži na asfaltu, sapi mu se dižu u nepravilnim udisajima. Poslednji su, vidi se. Gasne sjaj u onim velikim očima dok mu glava visi o kaišu privezanom za drvenu rudu.

Dečak neko vreme cima uzde, vuče, galami… Pokušava da ga uspravi, a onda i sam vidi taj poslednji trzaj konjskih bedara.

Dolazi do vrha rude.

Klekne.

Oslobađa kljusetu glavu.

Nežno je položi u krilo.

I…

Plače.

Prstiju umršenih u prljavu grivu rida. Neutešno. Suze su, ponekad, breme najteže. Jecajući se oslanja na desni lakat, a zatim i leže na bankinu tik uz žilavi konjski vrat.

Ne znam dokle su tako ostali. Ciganče i stari konj.

U mojoj glavi je to, izgleda, zauvek.

(P.s. Zahvaljujem Slobodanu Šušnjeviću čija žičana ilustracija govori malo više nego što bih ja umeo da opišem)

Advertisements

6 responses to this post.

  1. Posted by anagardboo on jun 7, 2013 at 08:43

    Podsetila me tvoja prica na jednu od omiljenih mi knjiga iz detinjstva, na „Beskrajnu pricu“. Tad jos nisam znala da citam, mama mi je citala pre spavanja. U jednom delu, Artaks, konj glavnog junaka umire daveci se u mocvari. Te noci sam toliko plakala, da su me jedva smirili. A jos da je konj bio moj… siroto dete 😦

    Odgovor

  2. Kako tužna priča.

    Odgovor

  3. ima par tvojih postova koji mi razmotavaju ceo fim u glavi, potpuna slika i dogadjaja i emocija. Mozes samo da uzdahnes i pomislis, uh, valjda je posle neko dosao i pomogao da smiri to neutesno dete.

    Odgovor

  4. Žao mi konja..

    Odgovor

  5. ….citam, zalim i placem, u grlu me steze…….

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: