Deda Stevina škola života – Kako smo izgustirali monarhiju

deda-stevaUvek mi srce zaigra kad ugledam onog našeg princa na televizoru. Vidim ga di se gega ko kakav patak po kaljugi, pa sve ućutkivam Piriku: „Čekaj deder, evo onog našeg gloncije, ko kanda će biti komendije.“

„Mani se Stevane, di si vid’o da je pristojno šuntavo čeljade podjebavati“, kaže ona meni

Al’ ja, eto, ne odolevam.

Sećam se kad je pokojni baba pričo kako mu kamen sasrca pao čim je čuo da je kralj na cigurnom onomade kad su nagrnule Švabe. Al’ kad je okupator mal’ priteg’o uzde, pa poč’o da pleni žito i kukuruz, sav je namračen pcov’o i London i kralja što se po njem’ šeće i jede pite i kajgane.

Nije on prvi iz naše familije što je vlast i vol’o i pcovo, kadgod u isto vreme, pa nam, eto, to svima ostalo u karakteru. Doživeo je i Tita da voli i pcuje, sve u šesnajs’, znao je keša matori da svima što vrata otvaradu đonom, kad tad vidiš leđa na otim istim vratima. Al’ kad je posle pedes’ godina vidijo da se u zemlju vraća neki novi Karađorđević namrčio se pa kazo: „Očli smo svi ukurac!“

To je bilo onomade kad je onaj zlojeb Sloba utvrđiv’o guzicu u naše novčanike i navlačijo nam oblake nad livadu. Neko se setijo da mi u Londonu imamo prestolonaslednika, da sedi tamo k’o paraskeva i ničem’ ne služi. Što ga, misli se taj genije, ne bi dovukli ovdi i poveli malo međ’ narod, da zaboravi one kumuniste. Kakvog su princa našli takvog su nam i doveli, metuli ga pred kamere pa zaređali po vašarima i aldumašima, k’o, božemiprosti, mečku pivom da vabidu.

kraljSakupili se oni bradati četnici, što im Veljko Bulajić krojio i uniforme i izgled, pa stali da nabadaju jagnjad i prasad na kočeve, da se deredu uz plekanu muziku i nudidu princa rakijom. A, ovaj siroma, šta će. Gledi oko sebe pa sve misli da sanja strašno ko da je na motiki zasp’o. Napijali se oni, kažu očevidci, a još više napijali princa sve pevajući himne monarhiji, dok siroma gost nije pao pod astal i izasrao i gaće i čakšire.

E sad, ja ne znam kakva je to rakija bila i šta su u nju mećali, ali kanda mu je spržila vijuge za jezike, jer prestolonaslednik do dana danjeg nije naučio da divani srpski bolje od papagaja.

Gled’o je to moj čestiti baba, a čelo mu se namrštilo ko sveža orana njiva.

„Vidiš ti moj Stevane šta nas je sačekalo… Kadgod su kraljevi bili lavovska kategorija, a sad ih nema da doteknu ni za čestitog mačora. Od onakvih kraljeva nama je dopao ovaj sukleta. A mi, il’ smo ih zaslužili il’ se neko s nama zdravo dobro zajebava“.

Sad znam da je bio u pravu. Kadgod su i kraljevi i komunisti bili k’o narogušen Dunav. Da ih se plašiš, pa kad nakupiš hrabrosti da imaš šta i da rušiš. Tačno ne znam šta bi baba kaz’o da je otego još koju godinu života. Evo danas se taj naš kralj i dalje sa srpskim nateže ko pijan s gaćama, a namesto Tita tu je Dačić da nas podseća u kakvoj komendiji od države živimo. Srećom, babi su sada puna usta zemlje i puca mu prusluk kaki čoban tera ovce po Srbiji.

Ja i dalje volem da vidim njegovo kraljevstvo visočanstvo na telvizoru. Samo što, za razliku od babe znam da se s nama niko ne zajebava. Imamo tačno šta smo i zaslužili.

Advertisements

8 responses to this post.

  1. priznaj da si ceo post napisao samo da bi okačio ovu sliku sa chubby buckom. ako ne priznaš šaljem ti mog zemljaka kačavendu, sa sve dvojnikom, pa da vidiš kako ćeš njima da se ispovedaš… živeo ljkra!

    Odgovor

    • Sliku sam oplakao smehom pa sam samo, onako staromodno i dosadno, bio inspirisan njome, @sloba_milosevic – u hvala. Ali ajd da priznam, da me ne razvlačiš po eparhiji bezveze.

      Odgovor

  2. i ja mislim, al dobro je da nije i zvucni zapis.

    Odgovor

  3. Posted by anagardboo on maj 31, 2013 at 07:04

    Nista lepse ngo kad dan zapocnes smehom! Nego, nezgodno je kad malo razmislis cemu se smejes… Fenomenalno, kao i obicno!

    Odgovor

    • Čemu se smejati ako ne životu? Ovom. Presušili bi da plačemo zbog budalaština koje nas tište. Ovako, opališ neki vic, pa ti i dan bude drugačiji 🙂

      Odgovor

  4. Da… mi koji smo kao narod nekada bili veliki monarhisti dobismo ovog jadnika za prestolonaslednika… ili šta li je već.
    Zaista, jedino je sprdnja odgovor na tu titulu, kada je Aleksandar II u pitanju.

    Odgovor

  5. Posted by Milan on jun 6, 2013 at 07:55

    Fenomenalno…

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: