Deda Stevina škola života – Evrovizija

deda-stevaOd kad je se moja Pirika vratila s nekog vražijeg predavanja u mesnoj zajednici, pre pešest godina ja sam prinuđen da gledam Evroviziju. Pričali joj o nekoj epicamanciji žena dva sata čerez čega je ona sklavirila da ima pravo da gleda serije i Evroviziju i da mož da me odalami levčom kad se pijan vratim kući. Znam kakva je sotom levčom u rukama zato i sedim smirom ko pokršten Kinez i gledam to evropsko kerebečenje.

Oma da vam kažem da ja to ne volem. Ko zna čiji je tetak naskakao na čiju šurnjaju i s kojim novcima su kome gradili vikendicu, da bi baš određeni sukleta pokazivo Evropi da smo u pesmi ko i u fudbalu. Uzkurac ko begečka nana . Al’ gledam, jebešga, ližem tanak špricer i pravim se da slušam Pirikine komentare.

Inače, Piriku Evrovizija zbunjiva više neg veš-mašina. Od kad se raspo Sovjetski savez, a i mi se razdroćkali, ne mož da poveže koje je koja država ni di se nalazi. I kad joj objasnim ko su i di su, umudri se ko prase kad piški pa promumla: „Na Karpatima?! Bože, od čeg’ taj narod tamo živi:“

Ni za njenu geografiju nemam živaca pa sam joj objasnio da, kad god čuje kakvo nepoznato ime zemlje, bude cigurna kako je to kadgod bilo u SSSR-u il’ u Jugoslaviji. Otad je ubeđena da je Bocvana još uvek pod ruskim uticajem, a da je Jugoslavija kanda imala tu sedmu baklju u grbu i republiku Monako.

Ove godine je zaboravila na države kad je vidila naše tri pevaljke.

„Stevane, vidi ove naše obučene ko futoška rozentorta. Ju, ju, naopako, di smo ovaj cirkus poslali u svet, šta će kasti narod?!“

evrovizijaE, narod… Da je malko objektivnija vidila bi da i taj evropski narod ima iste take pevaljke i vrtirepke i da jednako lelečedu isti tropar na sto različitih jezika. Nismo samo mi vraga za rep vukli, pa da nam poklonio kojekake Karleuše, Cece i onog s cvikerima što podjebava pevače dok mu izusti viri mikrafon, a sam se ne vidi od flaše što mu sponzor metio na astal.

Ne vredi joj objašnjavati jer ne razmišlja o taktici.

Sećam se pokojnog Zdravka opančara koji je odvajkda bio dobar zanatlija, al bezemljaš. Jedne godine čerez nekog duga dobije on ždrebe. Nije se baš obradovao jer ne možeš ždrebe naučiti da krpi papuče, al Zdravko ga zavoli i zadrži. Nazvo ga Paša pa ga večito vodao za sobom, toplo mu divanio i učio ga kojekakim pizdarijama. Tako je Paša naučio da broji kopitom, klima glavom u odgovor, kasa, trči i poskakuje kad mu se naredi, čak se  sam vraćao iz bircuza kad Zdravko pogine u kafani.

Celo je selo bilo ponosno na Pašu. Govorili ljudi Zdravku da je konj cigurno pametniji od našeg prote, a i da bi lakše inekcije davao od doktorka-Jelice, samo da se malo potrudi. Govorili mu ljudi da Paša vredi bar deset miliona, ako ne i petnajs. Kad je jedared zapao u neku krizu, odluči Zdravko da proda konja. Preveze ga do vašara u Šapcu, kad tamo ima šta da vidi. Još bar dvesta konja, fino očetkanih i očešljanih isto tako zna da broji kopitama, klima glavom, kasa, trči i poskakiva. Ko da je došo u neki marveni SANU pa samo čeka da konji izržu kakav pametan zaključak.

Tako je Zdravko morao Pašu da proda za milion nekom Todoru Ciganinu iz Omoljice i vrati se kući zapišan.

E, sad, šta sam teo kasti… Možeš ti konja jal kobilu naučiti raznim trikovima i u svom selu biti prorok. Kad odeš digod di svi konji kasaju ko tvoj, ma samo što ne divanidu, budeš samo još jedan badavan u gomili badavana. Još ako se tu nađe deset petnajs bolji konja, onda se samo nadaš da u tvom selu za to niko neće saznati.

Al drugo je Evrovizija…

„Evo, lepo sam znala da ni u finale neće ući! Ko je još vidio tako se nakaraditi pa računati da digod ima budala što bi za nji glasale.“

U pravu je Pirika. Samo za Zdravkovu bruku znao sam ja jer mi se jedared pijan žalio. Ovo čudo je vido čitav svet. A jebeš državu od koje je jedan opančar pametniji i vašar na kom ni s tri kobile ne mož pobediti.

Advertisements

8 responses to this post.

  1. Sjajno 🙂

    Odgovor

  2. Hvala 🙂

    Odgovor

  3. Odlican tekst

    Odgovor

  4. Nisam gledao, jer me ne interesuje, ali sve ti verujem i sve je kao da sam i gledao. Lepo si to ‘oprič’o.

    Odgovor

  5. […] Za čitanje: Deda Stevina škola života – Evrovizija […]

    Odgovor

  6. nije geografija, neg zemljopis..

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: