Deda Stevina škola života – Pregovori

 

deda-stevaJa sam matori keša od 100 godina i vandrokaš što paje gaćama po sokacima gore od kakve torokuše. Zna moja Pirika tako da se razgoropadi kad god lanem koju o politici. „Mani se politike Stevane, di si ti od sveta i razuma. Samo o te bore na čelu mož’ red šunki okačiti“, kaže ona meni dok prebira pasulj.

U tom je, kažem ja njoj, stvar. U

bore možda mož’ koju šunku okačiti, ali stalo je u nji’ i tušta godina, iskustva i pameti… životne škole, moja Pirika. Ne vredi. Kaže ona da život ima kakvog direktora, davno bi me iz te škole izganjali zbog izostanaka.

Nek prevrće ona tim svojim očurdama kolko oće, al’ ja moram kasti da sam onomad gledo onog pevača što mu odela šnajderi probavaju na buretu i onog štrkljavog što izgleda ko kakva ucveljena snajka na parastosu, kako u Briselu divane s kojekakima čerez Kosova. Obojica se naredili na paraskeve, usta uštirkali na ozbiljno, pa se naganjaju da narodu objasne kako će, čerez njihovog dogovora, nebom pečene ševe leteti.

 

Kad sam vid’o da im u pregovorima tercuje onaj kumunista što se doteriva u crno ko bogoslov, sve mi je bilo jasno.

Da vam kaže nešto deda Steva. Ne slušajte vi Piriku. Ona ume da ispeče vajngl fanaka dok kažeš britva, al’ za politiku je duduk.

Sećam se takih nekih pregovora još iz pedesdruge kad su ono ćulavi Gavra i Jova armunjikaš, u bircuzu „Kod podsuknje“ dva dana i dve noći dogovarali prodaju konja. E, sad… kad kažem konja više mislim na jednu orebrenu saragu kojoj ni amerikanski forenzici ne bi znali da odrede godište. A, gledo sam u seriji, tačni su ko smrt.

vucic-eston-dacic

 

Jova je teo da proda konja kad se manio zemlje i oranja i kad je vid’o da od dođoških svadbi i ispraćaja mož’ kuću sazidati. Gavra je znao da svira jedino u motiku pa mu je trebao konj da kadkad povuče plug, al’ više da mu pravi društvo dok se sapliće o lenije. Gledali su prvo nji’ dvojica konju zube, pipali ga po rebrima, zavirivali pod rep, Jova tražio milion, a Gavra se vtao za glavu.

Najposle ih Jolanda uvukla u kafanu da joj na ulazu ne prave strva. Sedoše pregovarči za astal, naručiše špricera pa nastaviše svađu. Jova je saragu falio tako da bi mu svi Cigani od Temišvara do Segedina ruku ljubili. Da je po njegovom kobila bi mogla da vuče četir’ pluga, a i ondak bi bila brža od šarca Kraljevića Marka. Gavra je gužvao šešir i potezao na drugu stranu. „Utero materi, sva joj se rebra vide. Daj bože da je živu odvedem kući, a i onda ću morati u banju da je šiljem zajedno sa mojom Jelkom, ne znaš koja je ćoravija.“

Jolanda je sedela čelo stola i mal’ dolivala špricere, mal’ vatru u divan. Gledala bi jednog pa drugog i tu i tamo se slagala s obojicom, podjednako:

„Jeste, jebešga, matora je… Dobro kaže Jova, ima jake noge… Vid’la sam ja, baš zanosi udesno… „

Nijednom da ne zafali podrške.

I sedeli su tako ceo dan, pa celu noć, jedno pet-šest puta iz kafane terali decu koja su dolazila da ih zovu kući. Jova nudio ular i amove al’ da ostane milion, Gavra nudio pola o’toga, a do miliona tražio i Jovine stare taljige i dva džaka lanjskog kukuruza. U tom im prošla još jedna noć. Prodavac i dalje hvalio saragu kugod da je sultanska bedevija.

„Jebo te otac ludog, da sam metlu od tebe pazario ti bi se zaklinj’o da može da leti“, brundao je Gavra.

„Šta si navalio da je kupuješ kad je ni u kobasice ne bi met’o?“, odgovarao je Jova.

Utom je već i Jolandi dozlogrdilo pa je tresnula krpom po stolu i rekla: „Fajront!“

„Ajte lepo kući onim vašim ženama pa njima dižite pritisak, nemam ja dva života da ispratim tu vašu kurčevu trgovinu, jebali vas i konji i amovi i sav lanjski kukuruz!“

Kad već nisu imali kud, ispiše špricere i onako pijani, na brzinu dogovoriše prodaju za osamsto iljada, al’ da Jova doda amove i ular i pet džakova lanjskog kukuruza. Kad su se isteturali iz kafane imaju šta i davide. Kobila se opružila po sokaku, na gubicu pustila penu i, jal od sunca i žeđi, jal od starosti, ispustila dušu.

Stoje tako Jova i Gavra ko dve bene nasred sokaka, a po glavi im se samo mota kako će sad onog drugog prejebati. Pogledali onko bespomoćni u Jolandu, a ona kaže: „Marš kući alamunje pijane i vucite mi tu crkotinu ispod prozora, nemoj da zovem pandure!“

I zalupi vrata.

E, sad, čeljadi moja, nisam ciguran jel vam jasno šta sam ’teo reći. Pametni trgovci znaju kol’ko roba vredi pa se i dogovore očas posla za cenu. I šta god Pirika o meni kazala, ja ne mislim da smo mi takve trgovce poslali u Brisel. I znam da Kosovo nije kobila, al mi se sve nešto čini da će ona barunica na kraju i ove naše i one njine ispujdati iz kafane i ostaviti na sokaku da se natežu oko rođenih gaća.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: