Kako je dudovača promenila tok novosadskog mitinga

Panduri su ga pronašli s gaćama spuštenim do kolena i guzicom u mikro-spazmovima od grebuckanja nekog žbunja. Takva je novosadska indistrijska zona, zaparložena i čekinjava. Tamo danas samo kurve i pokoji neplaćeni portir zna gde je bezbedno zagaziti. Dva dana posle velikog mitinga protiv separatizma, Stojadin je, navlačeći gaće, po glavi sabirao čega se seća.

Od Grabovca do Novog Sada ima 330 kilometara, cirka tri i po sata ako nema rakije, a rakije je bilo. Bilo je i piva pa se na svako čerek sata zapišavala neka dizel trava pored puta, pevale se pesme, maltretirao se vozač da stane na Novom Beogradu da neko sinu izruči kajmak, stajalo se posle mosta na Beški da se povraća od visinske bolesti o onol’ke dunavske vodurine.

Zato je Stojadin jedva čekao da iz autobusa izađe.

Kaže: „Malo koje se sećam od posle na toj. Izuilazim iz aftobus, probijam se kroz rulju što dreka na Pajtić i onija njegovi, kad iz onolku masu, prav na men nalega crnac s ovolke oči. Crn, jebaj ga, ko noć u Sićevačku klisuru, a zubi mu nabeljeni. Nosi nekoj transparen od onoj Vulin šo se bakće s Kosovo i vika, sve po srpski, majke mu ga izponabutam, ko da mu tata opanci prodavao na pijac u Nišku Banju. Šta je ovoj, mislim si, od kude crnci u ovoj naš obračun, sto posto ripuje po fudbalski tereni, al gu ne plaća gazda, pa mu dopizdelo. Kažem ja na ovija moji iz Grabovac, jebaji ovoj, će si nađemo neko kafanče da popijemo po jednu.

I nađosmo, al bolje guju da nađosmo. Zasedosmo nas trojica, ja Veljko i onoj neki što mu ne znam ime, naručimo pivo, donese gu i rekne – 600 dinara. Kad se iz cipele nesam izvrnuja. Kažem: idi bre dete, za koje 600 dinari? Jel od zlato napraveno? Jel ga na carevi prodavate? Jeba ti Novi Sad i Vojvodinu, što bre ne ripate da se bunite za ovoj pljačku… U baštu od gosti niko ni reč. Svi nabili sunčani cvikeri, čukaju u telefončići pogleduju ni ko da smo s krušku pali. Al, platismo nekako pa će si menjamo kafanu.

Tu nas sustigne neki od naprednjački odbor sas flašu u ruku, zagleda ni u transparenti pa rastegne po vojvođanski da si gucnemo njegovu dudovaču, sam je, kaže, dudinje sakupljao pa pekao, ič gu šećer nema. Popismo rakiju, al to u noge udara. Ne mož se pokrenemo. Zalegasmo u nekoj šumarak gde imaju i šotke i patke u baru, al nas dečinja gađaše sas loptu, pa se pomerismo do Dunav. I zaspasmo ko pošten na parastos. Kad se probudismo, veće noć. Pored reku ovija neki trče, voze si bicikli i neka sirotinja stala u krug pa dele jedan duvan. Nestadoše svi aftobusi. Pitasmo gi, kude ni je aftobus, a oni se zasmejaše pa ni rekoše „šta ste dolazili, koju pičku materinu, kad ni autobus ne znate da pronađete?!“

I trupamo takoj po Novi Sad,  ravan ko tanjir, al golem, pun ljudi i niko ni ne je bava za suvu šljivu. Kad jedanput ete ti onoj domaćin iz Vojvodinu što ni zanesvesteo sas dudovaču. Kaže, će si ulegamo kod njeg na spavanje, važno da smo čoveci.

Zalegasmo nekad u noć, taman sam si oči sklopija, kad neka deca zavriskaše iz drugu sobu, jebati da nije bombardovanje sad i zbog Vojvodinu ko što beše za Kosovo. Al ne beše to, no Veljko pjan od dudovaču ustao da moča, pa sas spuštene gaće ulegao u sobu s dečinju. Izjuriše ni iz kuću domaćica ni cipele ne stigosmo da nazujemo. Istera ona i domaćina i nas, jebati, mrak ko u prkno, kude ćemo sad. Kaže domaćin, zna on kafanče, nee skupo i raboti cel noć. Tu dočekasmo jutro pa ostadosmo sas novu konobaricu, kude će si mi pa idemo po Novi Sad, da se joped pogubimo.

Ne mog se setim šta beše posle, osim da pismo, pa jedosmo, pa pismo, pa domaćin reče će ni vodi izvan grad, kaže, ima prostitucija.

Da ti oma kazujem, ja takvoj gadne kurve u svoj vek ne vide. Da se čovek ne seti u kurvanje da krene, al mi brljivi od rakiju, pa da si rabotimo po šta dođosmo. Posle me izbudi ovoj trnje, što mi svu guzicu izgrebalo. Pipam si džepovi, odnela mi kurva i dnevnicu i telefon. Još da me nasvrabila po patku, pa da se u Grabovac vrnem ko Titovi tifusari.“

„Hoćeš da ti pokažem put do autobuske stanice?“, upita ga pandur.

„Stanicu ću si i sam nađem. Idem do ovija naprednjaci po pare za kartu. Ako imaju za crnci, imaće i za aftobus do Grabovac.“

Advertisements

11 responses to this post.

  1. Posted by bubiljub on april 16, 2013 at 14:52

    Pa ti si gari poliglota 😉

    Odgovor

  2. Pa ti gari stvarno kao da si rođen dole, a ne gore 🙂
    Dole Vojvodina, viva la duduk revolution!

    Odgovor

  3. Posted by branislava opranovic on april 17, 2013 at 09:32

    Scenario da ponudis nekom od novopopularnih patriotskih spisatelja, pa na STERIJINOM POZORJU DA SE IZVEDE komad pod nad naslovom:
    E, razni si jezici znajet u tozi Vojvodina 🙂

    Odgovor

  4. E, fala ti, nasmeja me!

    Odgovor

  5. Posted by Lestat on april 19, 2013 at 13:03

    Matori svaka čast!!!

    Odgovor

  6. Posted by manifani on april 20, 2013 at 15:36

    Panonac da znaš da si postao popularan i da si mi izašao na fejsbuk 🙂 ti znaš koliko dodirnih tački imamo u fejsbuk prijateljima. dzero. I lajkovali te 😉

    Odgovor

    • U fejsbuk prijateljima imamo dzero dodirnih tacaka jerbo ja fejsbuk ne posedujem 🙂 A, to što me lalkuju pa ti iskače, samo govori o tome kako je mali svet

      Odgovor

  7. Posted by manifani on april 21, 2013 at 19:02

    Ma to ja samo čekam kad ćeš da se rasprostraniš na ovaj ili onaj način svojim pisanjem. Ja strpljiv čovek, ti izgleda još strpljiviji. Dobro je dobro je 🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: