Dunavski vilenjak

Слика

Niste stigli da ga upoznate, ali, ćale je bio dunavski vilenjak – sa devet godina preplivao je Dunav.

Bilo je to pedesetih godine. Sirotinja smeštena u švapske vile u Ribnjaku, između Petrovaradina i Sremske Kamenice, u poratnoj bedi imala je i parket i ornamentske peći, primaće salone, po dva kupatila, ali je patila od hronične nestašice, recimo, kupaćih gaća.

Jedne jedine kupaće gaće dostupne ribnjačkoj klinčadiji imao je ćaletov najbolji drugar čika Žare. U Dunavu se, on i ćale, dugo nisu kupali zajedno jer su te jedne gaće kvasili smenski. Svaki po pola sata pa u krug.

U jednoj takvoj smeni ćale je preplivao Dunav.

Uredno je spakovao očev sat u džepić kupaćih gaća, skočio u vodu i zamahnuo put Štranda. Nije mu palo na pamet da će sat, napojen vodom, do kraja veka odbijati da se pomeri i za sekund, kao što nije računao da će u žbunju iza sebe do kraja dana ostaviti gologuzog čika Žareta, jadnako zabrinutog i za drugara i za zajedničku imovinu.

Oduvek sam voleo tu priču, ali sam nekako prekasno saznao da ćale nije naučio da pliva u Dunavu.

Razlomljen sam mišlju da ću ga pamtiti pokrivenog ćebetom kako sedi u bašti, oronuo, izmučen bolešću koja ga je proždirala i smeje se sećanju na svoje prvo letovanje.

Tri godine pre tog čuvenog preplivavanja Dunava, krenuo je na more preko Ferijalnog saveza. U Novi Vinodolski se išlo vozom, ali za takav put valjalo je imati kofer, što je pored kupaćih gaća bila veom kurentna roba. Mati se rastrčala po komšiluku odakle je iskukala jednu predratnu kartonsku koferčinu sa kožnim ojačnjima, težu od sirotog ćaleta kojem je ta neman sezala do grudi. Spakovala mu je sendviče i dala mu obilje lekcija o lepom ponašanju, od kojih će mu jedna dobrano zagorčati letovanje.

Dopremili su ga do perona, spakovali u kupe i prepustili vaspitačima. Klackao je taj voz nekoliko sati kad je ćale shvatio da je gladan. Sendviče ima, ali kako da ih jede a da ne mrvi svud naokolo. Setivši se majčinih lekcija, on je otvorio kofer, uredno složene stvari izvadio i nad koferom tamanio lanč-paket. Ali i te mrve valjalo je negde istresti. Nemajući kud, a već grđen od vaspitača što je raširio prnje svud po kupeu, moj šestogodišnji ćalac je kofer istresao kroz prozor voza u pokretu tako temeljno da mu se oteo iz ruke i do dana današnjeg ostao da truli na nekoj slavonskoj livadi.

Petnaest dana kasnije iz voza je izašao daleko tamniji, nasmejan sa jednom džinovskom plahtom u rukama u koju su bile natrpane sve njegove stvari.

„Gde ti je kofer, kukala ti majka?“ – zavapila je matera.

„Ispao iz voza, ali naučio sam da plivam.“

Smejao sam se toj avanturi zajedno sa njim, shvativši da pred sobom više nemam tog oronulog čoveka, kose proređene zračenjem, i temena išaranog tamnim flekama. Za mene je bio samo mali trapavi musavko sa besmislenim putnim manirima.

Voleo sam i priču kada se, sa još tri drugara, čamcem kačio na duge ruske šlepove što su klizili niz Dunav.  Jedan od tih grdosija povukao je čamac pod sebe, a sa čamcem i svu dečurliju. Svedoci nakrcani na ribnjačkoj plaži nisu videli kada su ih ruski mornari nekim čudom iščupali na palubu, a kasnije i istovarili u Kamenici. Ribnjakom je odmah odjeknula vest da su se udavili.

Sirota baka je verovatno bila izbezumljena videvši, nekoliko sati kasnije, ćaleta i čika Žareta kako se klibere izdaleka, ponosni na svoju avanturu po uzoru na Toma Sojera. Da se razumemo, baka je bila polupismena žena sa metar i po škole. Sojera nije ni namirisala, ali je batine zato delila po uzoru na usmenu književnost naših naroda i narodnosti, neštedimice.

Dok smo sedeli u bašti i smejali se njegovim ludorijama, pitao sam ga da li bi voleo da odemo do Dunava. Nasmejao se glasno.

„Moraćeš da zoveš Žareta, pet godina nisam video kupaće gaće.“

Advertisements

10 responses to this post.

  1. Takve price ne bi smele da postoje!

    Odgovor

  2. Ali postoje, a nekako mi drago što ih znam

    Odgovor

  3. Posted by bubiljub on mart 22, 2013 at 17:04

    Koliko su ti naši imali siromašniji život, a čini mi se, bogatije detinjstvo..

    Odgovor

  4. Posted by MG on mart 22, 2013 at 22:16

    Ovakve priče treba da postoje. Vratio si me negde daleko, i to „negde“ je jedno vrlo lepo mesto.

    Odgovor

  5. čini mi se da u genezi tvoje porodice, svaka generacija ima bar jednog Toma. 🙂
    ribnjačke Katinke se sećam, em je bila lepa, em sam je doživljavala kao imenjakinju…

    Odgovor

  6. Divna nežna priča o odrastanju , sećanju i o….svemu čega više nema.

    Odgovor

  7. Dobro je da se sat zaustavi i zabelezi ovakve trenutke u secanju.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: