DIM

dim

Kad je ‘teo umirati, Moma je violinu, kojom se godinama dodvoravao bogovima, kada se na njih nije kamenjem bacao, smestio u olinjalu kožnu futrolu i nežno je gurnuo pod krevet.

»’Oću i ja da vidim kako je u kafani, kad ćemane gledaš odozdo«

Seo je za sto, naručio vino, zapalio cigaru na dugačku, čađavu, muštiklu i pozvao pesmu. Sačekao da se završi, obrve spojio mrežom dubokih bora, iskapio čašu, prosiktao: »’bem vam mamu, muzikantsku« i otišao kući da spava.

Sanjao je da ga pluća ne bole od kafanskog dima, da mu zglobovi na rukama ne škripe kad se dohvati gudala. Sanjao je da ga pijani šiljokurani, prepuni para, ne teraju pod klimav astal, da mu ne traže da svira »na dlaku« i »na čašicu«. Sanjao je da mu srce poskoči kada krene »Đelem, đelem«, da ga ponovo tera na jezu…

Sanjao je decu i na deci osmehe.

»Smejte se, deco moja, niko vam ništa ne može… Smejte se glasno, još glasnije, nije važno, Momu više nećete probuditi.«

I nisu.

….

»Muzikom šalješ energiju, sreću, setu…jebem li ga… gitarom možeš da plačeš kao bluzer i da voliš kao souler. Da besniš kao panker. Jebo te, seti se Višisa. Zbog čega je taj bio besan, jebem li ga, ali si osetio njegov bes kao da te lično šamara. Muzikom u isto vreme pričaš priču, šalješ poruku, sanjaš, radjaš se i umireš. To ne možeš nikako drugačije nego muzikom… Znaš kako se klinci hvale kad su vodili ljubav uz neku klasiku, Mocarta recimo. Kao, vau kakav trip, do jaja… Da su u to vreme znali nešto više o muzici, da su znali da je slušaju. Ne da je čuju. Da je SLUŠAJU, odistinski, zaboravili bi da jebu. Keve mi, slušali bi muziku i zaboravili bi kuda s’ kitom… Muzika je i otrov i lek. I otrežnjenje i pijanstvo. Stvaraš muziku da njome pozoveš u rat, nateraš da čovek puca u čoveka. Posle ga muzikom nateraš da se bori za mir, da voli komšiju. Naposletku ga muzikom ubediš da utehu traži u bogu, da bi ga kasnije od njega muzikom odvajao…«

Bili smo tako pijani čekajući da svane nad Štrandom…

»Ako andjeli uopšte komuniciraju među sobom, onda to rade melodijom… «

Jutro je, nad plažom, banulo bacajući nam u lica svu težinu ispijenih špricera. Ja sam nešto kasnije duboko spavao. On je otišao u Berlin, pa iz Berlina u Njujork i postao jedan od najvećih flautista koji je zakoračio na Džuliard. Nije zaboravio Momu.

Kada dobije dobre kritike šeretski kaže da je »duh na flauti« i »da ga je matori Moma, u stvari, od onog kafanskog dima napravio«…

 

Advertisements

2 responses to this post.

  1. Divna priča o … životu iz ugla nekoga ko na njega gleda iz drugačije perspektive. Ko peva i kada mu je zlo i ko ne sme da plače kad se drugi vesele.

    Odgovor

  2. Zato muzikanti, kadkad, znaju više nego mi. I o životu i o nama.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Whatever... Nevermind.

Verbalni proliv jedne prosečne astrofizičarke sa prosečnim sisama.

БЛУКА

БЛаги БЛог

P R E V R A T

ми цртамо стварност

Sistem i lom

Dario Hajrić | Sistem i lom

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

chedayeen

Bulevarskim sokakom

robin

Moja carobna suma. Ako se izgubis nece se dogoditi nista strasno.

Sluh Za Duh

Težnja da moja reč dostigne moju misao i da je prepozna

Gost kod grofice na veceri's Blog

A guest at the dinner with the Countess

Spes, ultima dea

Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.

danijelapro

Just another WordPress.com site

Prizori s prozora

...umna i emotivna gimnastika, humor i fantastika...

Alana bez zemlje klikera

nije važno što nemam zemlju, dok vladam sobom...

zbirka zbrke

Šekspir ovo nije radio.

%d bloggers like this: